Fon­da­ci­ja “Sve­ti Alek­san­dar Nev­ski” i Srp­ska na­rod­na par­ti­ja po­kre­nu­će u Skup­šti­ni Sr­bi­je ini­ci­ja­ti­vu da se iz­gra­di “Me­mo­ri­jal­ni kom­pleks srp­skih žr­ta­va ge­no­ci­da”, ko­ji će se ba­vi­ti is­tra­ži­va­njem ma­sov­nih zlo­či­na nad Sr­bi­ma u 20. vi­je­ku.
Pred­sjed­nik fon­da­ci­je i SNP-a Ne­nad Po­po­vić je na ju­če­ra­šnjoj tri­bi­ni “Ge­no­cid nad Sr­bi­ma u 20. vi­je­ku” re­kao da će kom­pleks ob­u­hva­ta­ti na­uč­nois­tra­ži­vač­ki i obra­zov­ni in­sti­tut, mu­zej ge­no­ci­da, ar­hi­vu stra­da­nja, spo­me­ni­ke, edu­ka­tiv­ne cen­tre sa mul­ti­me­di­jal­nim sa­dr­ža­ji­ma, iz­lo­žbe­ne pro­sto­re, pre­no­si Tan­jug.
-Bi­la bi to je­din­stve­na, naj­ve­ća zbir­ka do­ku­me­na­ta o ge­no­ci­du nad srp­skim na­ro­dom u 20. vi­je­ku. I što je naj­va­žni­je - zbir­ka ime­na i pre­zi­me­na i po­da­ci o svim srp­skim žr­tva­ma to­kom 20. vi­je­ka- is­ta­kao je Po­po­vić.
Do­da­ju­ći da je cilj kon­fe­ren­ci­je da se uka­že na te­mu ge­no­ci­da nad Sr­bi­ma u 20. vi­je­ku, pre­vas­hod­no u svje­tlu obi­lje­ža­va­nja 20 go­di­na od hr­vat­ske voj­ne ak­ci­je „Olu­ja” i „Blje­sak”, Po­po­vić je is­ta­kao da je za­da­tak ove ge­ne­ra­ci­je isto­ri­ča­ra i po­li­ti­ča­ra da ne do­zvo­le da se pre­kra­ja isto­ri­ja i da se na srp­ski na­rod uda­ri pe­čat ge­no­ci­da.
Pr­vi ge­no­cid nad srp­skim na­ro­dom, na­veo je Po­po­vić, do­go­dio se to­kom Pr­vog svjet­skog ra­ta, ka­da su austro­u­gar­ske i nje­mač­ke sna­ge ubi­le 1,3 mi­li­o­na Sr­ba, go­to­vo tre­ći­nu sta­nov­ni­štva Sr­bi­je.
-Naj­ve­ći ge­no­cid nad srp­skim na­ro­dom do­go­dio se to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta. Ta­da je ubi­je­no oko mi­li­on Sr­ba na pod­ruč­ju ta­ko­zva­ne NDH u lo­go­ri­ma u Ja­se­nov­cu, Go­spi­ću, Ja­dov­nu, na Pa­gu, Mak­si­mo­vi­ća šta­la­ma, u kra­škim ja­ma­ma Ve­le­bi­ta, lo­go­ri­ma Gor­nja Ri­je­ka, Te­nja, Ke­re­sti­nec, Le­po­gla­va, Ca­prag- re­kao je Po­po­vić.
Krun­ski do­kaz na­mje­re ge­no­ci­da nad Sr­bi­ma, na­veo je Po­po­vić, je­ste Ja­stre­bar­sko, lo­gor za srp­sku dje­cu u NDH, a ta ver­ti­ka­la na­sta­vi­la se, ka­ko ka­že, to­kom ra­to­va u SFRJ, ka­da je u ak­ci­ja­ma “Olu­ja” i “Blje­sak” pro­tje­ra­no naj­ma­nje 200.000 Sr­ba, a iz­me­đu 2.000 i 2.500 ubi­je­no i ne­sta­lo.
-Sr­bi su na­rod ko­ji je pro­cen­tu­al­no, u od­no­su na broj pri­pad­ni­ka, uz je­vrej­ski na­rod to­kom 20. vi­je­ka, pre­tr­pio naj­ve­ći ge­no­cid i et­no­cid na ku­gli ze­malj­skoj- re­kao je Po­po­vić.
Aka­de­mik Ma­ti­ja Beć­ko­vić uka­zao je na či­nje­ni­cu da je naj­ve­ći ne­pri­ja­telj sje­ća­nja na srp­ske žr­tve za­pra­vo srp­ski na­rod.
-Mi se ne­pre­sta­no ža­li­mo ka­ko se na­še žr­tve ne po­štu­ju, a u tom ne­po­što­va­nju pred­nja­či­mo mi sa­mi. Ni­ko ni­je mo­gao da vje­ru­je da Sr­bi, za ko­je je po­sto­ja­la kvo­ta 100 za jed­nog, mo­gu do­ži­vje­ti da ih na­zi­va­ju fa­ši­sti­ma i ge­no­cid­nim na­ro­dom, a to je upra­vo za­to što ne­ma­mo ni­jed­no gu­bi­li­šte, ni­jed­no stra­ti­šte na ko­me su po­pi­sa­na ime­na onih ko­ji su tu po­stra­da­li- re­kao je Beć­ko­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, na naj­ve­ćim stra­ti­šti­ma, kao što je Ja­se­no­vac, ne zna se šta je to.
-Ka­da lju­di do­la­ze ne zna­ju šta da ra­de, ni­je pred­vi­đe­no da se tu za­pa­li svi­je­ća, ni­ko se od mla­dih ne bi sje­tio ka­da vi­di taj cvi­jet da je tu bio je­dan od naj­stra­šni­jih lo­go­ra u Dru­gom svjet­skom ra­tu- re­kao je Beć­ko­vić.
Do­dao je da je po­treb­no da ima­mo “ma­kar ne­ku li­va­du” na ko­joj će srp­ske žr­tve bi­ti za­bi­lje­že­ne, na ko­joj bi vi­jen­ce mo­gli da po­lo­že oni ko­ji su zlo­či­ne po­či­ni­li i da se su­o­če s tim.
-Pre­ćut­ku­ju­ći do­zvo­lja­va­mo da nam ka­žu da smo mi kri­vi- sma­tra Beć­ko­vić.
Ne­ka­da­šnji no­vi­nar Alek­san­dar Mi­tić, uvo­de­ći pri­sut­ne u te­mu kon­fe­ren­ci­je, na­gla­sio je da sva­ki na­rod ima pra­vo da se bo­ri da uspo­me­na na nje­go­vo stra­da­nje bu­de ba­rem po­što­va­na, ako već prav­da ne mo­že da bu­de za­do­vo­lje­na.
-Srp­ski na­rod to ni­ko­me ne mo­že da spo­ri, ali naj­vi­še to ne smi­je da ospo­ra­va se­bi- po­ru­čio je Mi­tić do­da­ju­ći da pri­mje­ri upor­no­sti dru­gih na­ro­da u obi­lje­ža­va­nju svo­jih stra­dal­ni­ka, po­put jer­men­skog na­ro­da, ne tre­ba da nas po­sti­de, već do­dat­no pod­stak­nu na bor­bu za sje­ća­nje na na­še pret­ke ko­ji su stra­da­li u 20. vi­je­ku.
(RTS)


Za­bo­ra­vlje­ne žr­tve po­no­vo su ubi­je­ne

Isto­ri­čar Dra­go­mir An­đel­ko­vić oci­je­nio je da na­rod ko­ji ne oda do­stoj­nu po­štu svo­jim žr­tva­ma, ne po­pi­še ih i ne­ma ade­kvat­na spo­me­nič­ka zna­me­nja za njih, te­ško da mo­že da oče­ku­je išta do­bro za svoj na­rod u sa­da­šnjo­sti, ali i u bu­duć­no­sti.
-Za­bo­ra­vlje­ne žr­tve po­no­vo su ubi­je­ne- re­kao je An­đel­ko­vić.